Zakon o zaštiti ličnih podataka u Srbiji (ZZPL) usklađen je sa evropskim GDPR standardima i predstavlja jedan od najvažnijih pravnih okvira za sve organizacije koje prikupljaju, obrađuju ili čuvaju podatke o fizičkim licima.
U 2025. godini, usklađenost sa ovim zakonom nije samo zakonska obaveza — već ključan deo reputacije, poverenja klijenata i sigurnosti poslovanja.
U nastavku sledi jednostavan, ali detaljan vodič kroz to šta zakon zahteva i kako kompanije mogu efikasno da ga primene.
✅ Šta podrazumeva lični podatak prema zakonu?
Lični podatak je bilo koja informacija koja se odnosi na prepoznato ili prepoznatljivo fizičko lice.
To uključuje:
ime i prezime
adresu
broj telefona
e-mail
JMBG
snimke video nadzora
IP adresu
lokacijske podatke
podatke o kupovinama ili navikama
biometrijske podatke (otisak prsta, lice…)
U praksi — ako podatak može na bilo koji način da otkrije identitet osobe, on spada pod lični podatak.
Profesionalna izrada dokumentacije i usklađivanje sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka
✅ Koje obaveze imaju kompanije i organizacije?
1. Prikupljanje podataka mora biti zakonito i transparentno
Organizacija mora jasno navesti:
koji podaci se prikupljaju
zašto se prikupljaju
na osnovu kog pravnog osnova
koliko dugo će se čuvati
da li će biti deljeni sa trećim stranama
Najbolji način za ovo je upotreba Politike privatnosti i vidljivog obaveštenja korisnicima.
2. Podaci se obrađuju samo u svrhe za koje su prikupljeni
Kompanija ne sme koristiti podatke za bilo šta drugačije od onoga što je navedeno prilikom prikupljanja.
Primer:
Ako korisnik da e-mail za fakturisanje, ne sme se koristiti za marketing bez eksplicitnog pristanka.
3. Minimalno prikupljanje (data minimization)
Prikupljaju se samo podaci koji su zaista potrebni.
Ne možete tražiti JMBG ako je dovoljna e-mail adresa.
4. Bezbednost podataka – tehničke i organizacione mere
Organizacije moraju obezbediti zaštitu podataka:
enkripcijom
kontrolom pristupa
dobrim lozinkama i autentifikacijom
monitoring sistemima
sigurnim serverima
video nadzorom server sala
adekvatnim backup-om
Ovo je posebno važno u eri cyber napada.
5. Rok čuvanja podataka mora biti ograničen
Podaci ne smeju da se čuvaju beskonačno.
Kada svrha prestane — podaci se brišu.
6. Prava korisnika moraju biti omogućena
Svako ima pravo da:
dobije informaciju o svojim podacima
zahteva ispravku netačnih podataka
traži brisanje (“pravo na zaborav”)
ograniči obradu svojih podataka
povuče saglasnost
prenese svoje podatke drugom subjektu
Kompanije moraju imati mehanizam za ove zahteve.
✅ Šta je “rukovalac”, a šta “obrađivač” podataka?
Ovo su dva ključna pojma u zakonu.
Rukovalac podacima
Organizacija koja određuje svrhu i način obrade podataka.
(Svaka firma koja prikuplja podatke od klijenata, zaposlenih ili korisnika.)
Obrađivač podataka
Organizacija koja obrađuje podatke u ime rukovaoca.
(Hosting kompanija, marketing agencija, bezbednosna firma koja obrađuje video materijal…)
Zakon zahteva jasan ugovor između ove dve strane.
✅ Primena zakona u praksi – najčešće situacije
1. Video nadzor u objektima
Video snimci se smatraju ličnim podacima.
Zakon zahteva:
jasno obaveštenje o snimanju
ograničen pristup snimcima
ograničen rok čuvanja (obično 30 dana)
čuvanje na sigurnim sistemima
2. Online prodavnice
Moraju imati:
Politiku privatnosti
Politiku kolačića
Prava korisnika jasno istaknuta
Sigurnu naplatu (SSL)
3. HR sistemi i podaci o zaposlenima
Posebno osetljiva kategorija podataka.
Mora se voditi evidencija i ograničiti pristup.
✅ Šta su najčešće greške kompanija u Srbiji?
Čuvanje podataka duže nego što je dozvoljeno
Neinformisanje korisnika o obradi podataka
Neadekvatna zaštita servera i lozinki
Neusklađeni ugovori sa saradnicima
Prekomerno prikupljanje podataka
Neodgovaranje na zahteve građana
Kazne mogu biti značajne, ali još važnije — narušava se reputacija firme.
✅ Kako ostati usklađen u 2025?
Najbolja praksa uključuje:
ažuriranu Politiku privatnosti
definisane procedure za obradu podataka
obuku zaposlenih
DPO (službenik za zaštitu podataka) ako je potreban
tehničku zaštitu sistema (IT + cyber security)
kontrolu pristupa podacima
bezbedne backup sisteme
redovnu proveru usklađenosti
Mnoge firme angažuju stručnjake za zaštitu podataka kako bi smanjile rizik i izbegle kazne.
Zaključak
Zakon o zaštiti ličnih podataka nije tu da komplikuje poslovanje — već da obezbedi:
poverenje korisnika
sigurnost informacija
minimizovanje rizika
profesionalno upravljanje podacima
Organizacije koje se pridržavaju zakona posluju sigurnije, profesionalnije i ostavljaju bolji utisak na klijente i partnere.
